Neke uspomene čuvamo u fotografijama. Neke u starim sveskama, između požutelih stranica i zaboravljenih pisama. A neke žive u mirisima.
Dovoljno je da iz rerne zamirišu puter, vanila i višnje, pa da nas, makar na trenutak, vrate u kuhinju u kojoj smo kao deca nestrpljivo čekali da kolač bude gotov. U onu kuhinju u kojoj je prozor bio otvoren, na stolu je stajala činija sa tek ubranim voćem, a neko je, gotovo usput, pevušio dok mesi testo.
Možda je to bila baka. Možda mama. Možda tetka koja je uvek govorila da se najbolje pite prave polako i sa strpljenjem.
Zanimljivo je da gotovo svaka porodica ima svoju verziju pite sa višnjama. Negde je testo tanje i hrskavije, negde bogatije puterom. Neko dodaje malo cimeta, neko narendanu koru limuna, a neko tvrdi da je tajna u tome da se višnje prethodno dobro ocede.
I možda su svi pomalo u pravu.
Jer najbolji recept nije onaj koji je najsavršeniji. Najbolji je onaj koji se prenosi s kolena na koleno.
Više od kolača
Hrana ima neobičnu moć da povezuje ljude.
Za stolom se razgovara, dele se brige, proslavljaju uspesi i stvaraju uspomene koje kasnije ne pamtimo po rečima, već po osećaju.
Možda zato mnogi psiholozi kažu da zajednički obroci imaju mnogo veći značaj nego što mislimo. Oni stvaraju osećaj pripadnosti, sigurnosti i bliskosti.
Pita sa višnjama nije samo desert. Ona je često razlog da se svi okupe oko stola, da se kafa popije malo sporije i da razgovor potraje duže nego što je bilo planirano.
U vremenu kada sve češće jedemo usput, upravo ovakvi trenuci postaju dragoceni.
Zašto baš višnje?
Višnje imaju onu prepoznatljivu ravnotežu između slatkog i kiselkastog ukusa. Upravo zbog toga pita nikada nije previše slatka, već osvežavajuća i lagana.
Osim što su ukusne, višnje su bogate vitaminom C, vlaknima i biljnim jedinjenjima koja imaju antioksidativno dejstvo. Naravno, u kolačima ih ne jedemo zbog nutritivnih vrednosti, već zbog zadovoljstva. Ali lepo je znati da omiljeni sastojak donosi i poneku zdravstvenu korist.
Male tajne dobre pite
Iskusni domaćini često kažu da se dobra pita ne meri samo količinom sastojaka.
Važno je da puter bude hladan, da se testo ne mesi predugo i da višnje ne budu prepune soka. Ako koristite zamrznuto voće, ostavite ga da se potpuno odledi i dobro ocedi.
Malo gustina ili prezli pomoći će da fil ostane sočan, a da testo ostane hrskavo.
I još jedan savet koji se retko zapisuje u receptima – ne žurite.
Najlepše pite nastaju onda kada kuvanje nije obaveza, već mali ritual.
Recept
Sastojci za testo
- 350 g mekog brašna
- 200 g hladnog putera
- 100 g šećera
- 1 jaje
- prstohvat soli
- 1 kesica vanilin šećera
- narendana kora jednog limuna
Za fil
- 600 g očišćenih višanja
- 120 g šećera
- 2 kašike gustina
- 1 kašičica vanile
- po želji prstohvat cimeta
Priprema
Pomešajte brašno, šećer i so, pa dodajte hladan puter isečen na kockice. Vrhovima prstiju utrljajte sastojke dok ne dobijete mrvičastu smesu. Dodajte jaje, vanilu i limunovu koru, pa umesite glatko testo. Nemojte ga dugo mesiti – dovoljno je da se sastojci sjedine.
Testo podelite na dva dela, uvijte u providnu foliju i ostavite u frižideru najmanje pola sata.
Za to vreme pripremite fil. Višnje pomešajte sa šećerom, gustinom i vanilom. Ako volite toplije arome, dodajte i malo cimeta.
Prvi deo testa razvucite i obložite pleh. Sipajte fil, zatim preko njega rasporedite drugi deo testa ili napravite dekorativnu mrežu od trakica.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 °C oko 40 do 45 minuta, odnosno dok pita ne dobije zlatnu boju.
Kada se prohladi, pospite je šećerom u prahu.
A onda…
Odsecite prvo parče.
Skuvajte kafu ili čaj.
Pozovite nekoga koga volite.
Jer pita sa višnjama nikada nije bila namenjena da se jede u žurbi.
Možda upravo zato volimo recepte koji opstaju decenijama.
Ne zato što su komplikovani, već zato što nas podsećaju da su najlepši trenuci često veoma jednostavni.
Topla kuhinja.
Miris kolača.
Razgovor koji traje.
I ljudi sa kojima želimo da podelimo još jedno parče.
To su uspomene koje ostaju mnogo duže od samog ukusa.
