Većina putnika koji stignu u Budvu najpre pomisli na njene kamene ulice, zidine Starog grada, plaže i živopisnu obalu koja svake godine privlači hiljade turista. Međutim, samo nekoliko minuta vožnje od gradske vreve nalazi se mesto na kojem vreme kao da teče sporije. Sakriven među maslinama i čempresima, na blagoj padini iznad Budve, manastir Podmaine vekovima svedoči o burnoj istoriji crnogorskog primorja, ali i o duhovnoj snazi koja je uspela da opstane uprkos brojnim iskušenjima. Oni koji jednom prođu kroz njegovu kamenu kapiju često kažu da su pronašli mir koji nisu očekivali usred jednog od najposećenijih turističkih mesta na Jadranu.
Podmaine nije samo istorijski spomenik niti još jedna znamenitost koju treba obići. To je živa svetinja u kojoj se i danas svakodnevno služe bogosluženja, okupljaju vernici i čuva tradicija duga više od osam vekova. Upravo spoj bogate prošlosti, jednostavne arhitekture i prirodnog okruženja daje ovom manastiru posebnu atmosferu koja osvaja već pri prvom susretu.
Tačno vreme nastanka manastira nije sa sigurnošću utvrđeno, ali istorijski izvori govore da njegovi koreni sežu u srednji vek. Pretpostavlja se da je osnovan između XII i XV veka, u periodu kada je ovo područje bilo značajan duhovni centar Zetske države. Tokom vekova manastir je više puta obnavljan i dograđivan, ali je uprkos brojnim ratovima, razaranjima i političkim promenama uspeo da sačuva svoj identitet.
Poseban značaj Podmaina dobija u vreme vladarske porodice Petrović-Njegoš. Istoričari navode da je upravo ovaj manastir bio letnja rezidencija crnogorskih mitropolita, koji su ovde boravili tokom toplijih meseci, daleko od Cetinja. Zahvaljujući tome, Podmaine nije bilo samo mesto molitve, već i prostor u kojem su se donosile važne odluke koje su oblikovale istoriju Crne Gore.
Za razliku od raskošnih manastira bogato ukrašenih spolja, Podmaine osvaja upravo svojom skromnošću. Kameni zidovi, mala porta i tiho dvorište skladno su uklopljeni u mediteranski pejzaž, stvarajući utisak da je manastir oduvek pripadao ovom prostoru.
Kompleks čine dve crkve. Starija, posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, potiče iz srednjeg veka i predstavlja jedan od najvrednijih delova manastira. Pored nje nalazi se i veća crkva, podignuta kasnije, koja danas okuplja vernike tokom bogosluženja. Iako spolja deluje jednostavno, unutrašnjost odiše dostojanstvom i mirom. Zidovi ukrašeni ikonama i freskama podsećaju na vekove molitve i vere koji su ostavili trag u svakom kamenu.
Jedan od najlepših trenutaka dolaska u Podmaine jeste pogled koji se pruža prema Budvi i Jadranskom moru. Sa manastirske porte grad izgleda sasvim drugačije – udaljen dovoljno da se čuje tek blagi šum, dok miris borova i maslina ispunjava vazduh.
Kao i mnoge svetinje na Balkanu, manastir Podmaine nije bio pošteđen istorijskih iskušenja. Tokom različitih ratova i političkih previranja više puta je stradao, a pojedini njegovi delovi bili su teško oštećeni. Ipak, svaki put bio je obnovljen zahvaljujući trudu monaštva, vernika i ljudi koji su verovali da ovakva mesta predstavljaju mnogo više od građevina.
Posebno značajna obnova sprovedena je krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka, kada su obnovljeni konaci, uređena porta i restaurirani pojedini delovi kompleksa. Danas manastir ponovo predstavlja jedno od važnih duhovnih središta Mitropolije crnogorsko-primorske.
Možda najveća vrednost Podmaina nije u njegovoj arhitekturi niti istoriji, već u atmosferi koja vlada unutar manastirskih zidina. Dok svega nekoliko kilometara dalje traje letnja gužva, ovde se čuju samo zvona, cvrkut ptica i šum vetra među čempresima. Upravo taj kontrast čini ovu svetinju posebnom.
Posetioci često ostanu duže nego što su planirali. Neki sednu na kamenu klupu u porti, drugi zapale sveću ili prošetaju oko crkve, a mnogi jednostavno uživaju u pogledu koji se pruža prema Budvanskoj rivijeri. Bez obzira na razlog dolaska, gotovo svako iz Podmaina ponese osećaj smirenosti koji se teško može opisati rečima.
Budva će verovatno zauvek biti poznata po moru, plažama i živopisnom Starom gradu. Ipak, oni koji žele da upoznaju njenu drugačiju stranu trebalo bi da izdvoje vreme za manastir Podmaine. U njemu nema turističke buke ni užurbanosti. Umesto toga, posetioca dočekuju vekovna istorija, jednostavna lepota kamena i prirode i osećaj da se, makar na kratko, može zastati i udahnuti punim plućima.
Možda upravo u tome leži najveća vrednost ovog mesta. Ono nas podseća da putovanja nisu samo obilazak znamenitosti, već prilika da otkrijemo prostore koji čuvaju priče, veru i mir. A Podmaine je jedna od onih svetinja koja tiho, bez mnogo reči, uspeva da ispriča upravo takvu priču.
