Malo koje voće tako snažno podseća na leto kao smokve. Njihova nežna tekstura, medna slatkoća i prepoznatljiva aroma vekovima su osvajale mediteranske trpeze, zbog čega se često nazivaju kraljicom avgusta. Dok traje njihova kratka sezona, smokve se mogu pronaći na pijacama, u baštama i dvorištima, spremne da postanu glavni sastojak laganih salata, domaćih džemova, mirisnih kolača ili jednostavnih doručaka. Osim što su izuzetno ukusne, smokve su bogate vlaknima, kalijumom, kalcijumom i prirodnim antioksidansima, pa predstavljaju vredan dodatak raznovrsnoj ishrani. Avgust je zato pravo vreme da ih iskoristimo na najbolji mogući način i uživamo u receptima koji mirišu na Mediteran.
Smokva (Ficus carica) jedna je od najstarijih gajenih voćnih vrsta na svetu. Arheološki nalazi pokazuju da su ljudi uzgajali smokve pre više od jedanaest hiljada godina, čak i pre nego što su počeli intenzivno da uzgajaju žitarice. U starom Egiptu bile su simbol plodnosti i blagostanja, u antičkoj Grčkoj smatrane su jednom od najdragocenijih namirnica, dok su ih Rimljani često služili na gozbama kao znak obilja. Danas su nezaobilazan deo kuhinje zemalja Mediterana – od Italije i Grčke do Hrvatske i Crne Gore – gde se jedu sveže, sušene ili prerađene u različite poslastice.
Ono što smokve čini posebnim jeste njihova kratka sezona. Sveže smokve ostaju zrele svega nekoliko dana, pa ih je najbolje konzumirati odmah nakon berbe. Upravo zato avgust predstavlja idealan trenutak da uživamo u njihovom punom ukusu i pripremimo jednostavna jela koja ističu njihovu prirodnu aromu.
Salata sa smokvama, pršutom i sirom
Jedan od najpoznatijih mediteranskih recepata spaja slatkoću smokava sa slanim ukusom pršute i kremastom teksturom sira. Za pripremu su potrebne četiri do pet zrelih smokava, nekoliko kriški pršute, rukola ili mešana zelena salata, mekani kozji sir ili mocarela, šaka oraha i kvalitetno ekstra devičansko maslinovo ulje. Sve sastojke dovoljno je rasporediti na tanjir, preliti maslinovim uljem i dodati nekoliko kapi balzamiko sirćeta. Po želji se može ubaciti i malo meda ili sveže mlevenog bibera. Ova salata predstavlja savršen spoj slatkih i slanih ukusa, zbog čega je odličan izbor za lagani letnji ručak ili elegantno predjelo kada očekujete goste.
Smokve se odlično slažu i sa plavim sirom, burratom ili fetom, dok dodatak tostiranih badema ili pistaća jelu daje prijatnu hrskavost. Upravo u toj jednostavnosti krije se lepota mediteranske kuhinje – nekoliko kvalitetnih sastojaka dovoljno je da nastane obrok pun ukusa.
Domaći džem od smokava
Kada sezona smokava dostigne vrhunac, mnogi biraju da deo plodova sačuvaju za zimu pripremajući domaći džem. Za jedan kilogram zrelih smokava potrebno je oko 300 do 400 grama šećera, sok jednog limuna i, po želji, malo vanile ili cimeta.
Smokve se operu, odstrane im se peteljke i iseku na manje komade. Kuvaju se na tihoj vatri zajedno sa šećerom dok ne puste svoj prirodni sok. Nakon toga dodaje se limunov sok koji doprinosi svežini ukusa i pomaže očuvanju boje. Kuvanje traje oko četrdeset minuta uz povremeno mešanje, dok džem ne dobije gustu i mazivu teksturu. Još vreo sipa se u sterilisane tegle koje se zatvaraju odmah nakon punjenja.
Domaći džem od smokava odlično se slaže sa puterom, svežim sirom, palačinkama ili kao dodatak različitim kolačima. Mnogi ga služe i uz zrele sireve, gde njegova slatkoća savršeno upotpunjuje intenzivne ukuse.
Kolač sa smokvama i bademima
Ako postoji desert koji najbolje opisuje avgust, onda je to jednostavan kolač sa svežim smokvama. Za pripremu su potrebni brašno, jaja, puter, šećer, prašak za pecivo i mleveni bademi. Dobijeno testo sipa se u kalup, a preko njega se pažljivo poređaju prepolovljene smokve koje tokom pečenja postaju još sočnije i aromatičnije.
Kolač se peče oko četrdeset minuta na 180 stepeni, dok ne dobije zlatnosmeđu boju. Po završetku može se posuti listićima badema i šećerom u prahu ili poslužiti uz kuglu sladoleda od vanile. Njegov ukus najbolje dolazi do izražaja kada je kolač još blago topao, uz šolju kafe ili čaja.
Kako odabrati i čuvati sveže smokve
Kupovina smokava zahteva malo pažnje, jer su veoma osetljive i brzo gube svežinu. Zrela smokva treba da bude mekana na dodir, ali ne sme biti gnjecava niti oštećena. Kora može imati sitne pukotine, što je često znak da je plod potpuno sazreo i da je dostigao punu slatkoću.
Sveže smokve najbolje je čuvati u frižideru, u jednom sloju, kako se ne bi zgnječile pod sopstvenom težinom. Idealno je da se pojedu u roku od dva do tri dana od kupovine. Ako ih imate više nego što možete da potrošite, mogu se zamrznuti ili osušiti. Sušene smokve vekovima su bile važan izvor energije tokom zime, a i danas predstavljaju popularnu i hranljivu užinu.
Zašto su smokve dobre za organizam?
Pored prijatnog ukusa, smokve imaju i značajnu nutritivnu vrednost. Bogate su dijetetskim vlaknima koja doprinose normalnom radu sistema za varenje i produžavaju osećaj sitosti. Sadrže kalijum, važan mineral koji učestvuje u normalnoj funkciji mišića i nervnog sistema, kao i kalcijum koji doprinosi očuvanju zdravlja kostiju i zuba. U njima se nalaze i različiti polifenoli, prirodna jedinjenja sa antioksidativnim svojstvima koja pomažu zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.
Ipak, zbog prirodno visokog sadržaja šećera, preporučuje se umerena konzumacija, posebno osobama koje imaju dijabetes ili vode računa o ukupnom unosu ugljenih hidrata. Kao i kod svakog voća, najbolji efekat postiže se kada su smokve deo raznovrsne i uravnotežene ishrane.
Smokve nisu samo ukusno voće – one predstavljaju deo mediteranske kulture, tradicije i načina života. Njihova sezona traje kratko, ali upravo zato svaki plod postaje dragocen. Bilo da ih jedete sveže, pripremate salatu, kuvate domaći džem ili pečete mirisni kolač, smokve u svaki recept unose toplinu leta i jednostavnost zbog koje se mediteranska kuhinja voli širom sveta. Ponekad nije potrebno mnogo sastojaka da bismo uživali u vrhunskom ukusu – dovoljno je nekoliko zrelih smokava i želja da leto potraje makar još jedan zalogaj.
