Malo je mesta koja tako verno oslikavaju duh jedne zemlje kao što to čine grčke taverne. U njima se ne odlazi samo da bi se nešto pojelo – odlazi se da bi se zastalo, razgovaralo, proslavilo, upoznali lokalni običaji i osetio ritam života Mediterana. Bilo da se nalaze u uskim kamenim ulicama ostrvskih gradića, uz ribarske luke ili na trgovima malih sela, taverne su već vekovima mesto okupljanja i jedan od najlepših simbola grčkog gostoprimstva._
Svako ko je makar jednom letovao u Grčkoj verovatno će se složiti da su upravo večeri provedene u tavernama među najlepšim uspomenama sa putovanja. Miris mora, lagani povetarac, zvuk talasa ili tiha muzika u pozadini stvaraju atmosferu koja poziva da zaboravite na vreme. Za razliku od ubrzanog ritma koji je postao deo svakodnevice u mnogim zemljama, u Grčkoj se obrok doživljava kao prilika za druženje. Za stolom se ostaje dugo, razgovara se, nazdravlja i uživa u svakom zalogaju, bez žurbe da se večera što pre završi.
Tradicija koja se prenosi generacijama
Reč taverna potiče od latinske reči taberna, koja je nekada označavala prodavnicu ili gostionicu. Tokom vekova u Grčkoj je dobila sasvim novo značenje i postala sinonim za porodični restoran u kojem se služe tradicionalna domaća jela. Mnoge današnje taverne posluju već nekoliko decenija, a nije retkost da istu kuhinju vode treća ili čak četvrta generacija iste porodice. Recepti se pažljivo čuvaju i prenose sa roditelja na decu, pa gosti često imaju priliku da probaju jela pripremljena na isti način kao pre pola veka.
Ono što grčke taverne razlikuje od mnogih restorana jeste njihova jednostavnost. Enterijeri nisu raskošni, ali su topli i prijatni – drveni stolovi, karirani stolnjaci, saksije sa cvećem, pogled na more ili trg i domaćini koji goste dočekuju sa osmehom. Jelovnici uglavnom nisu pretrpani desetinama različitih specijaliteta. Naprotiv, ponuda se često zasniva na onome što je tog jutra stiglo sa pijace ili iz ribarske luke. Upravo zbog toga mnoga jela imaju poseban ukus, jer su pripremljena od sezonskih i svežih namirnica.
Ukusi zbog kojih se ljudi vraćaju
Grčka kuhinja poznata je po tome što ne pokušava da prikrije ukus namirnica, već da ga istakne. Kvalitetno maslinovo ulje, sveže povrće, aromatično bilje, limun, sirevi i riba čine osnovu većine tradicionalnih jela. Večera u taverni najčešće počinje takozvanim meze specijalitetima – manjim porcijama koje se dele sa svima za stolom. Među njima se gotovo uvek nalaze tzatziki, melitzanosalata od pečenog patlidžana, dolmades, masline, lokalni sirevi ili hrskavo pržene tikvice.
Nakon predjela na sto stižu glavna jela. Na ostrvima dominiraju sveža riba, hobotnica sa roštilja, lignje, škampi i dagnje, dok su u kontinentalnim krajevima posebno cenjeni jagnjetina, svinjetina i piletina pripremljene prema tradicionalnim receptima. Naravno, gotovo nijedan obrok ne prolazi bez čuvene grčke salate sa paradajzom, krastavcem, crnim lukom, maslinama, fetom i origanom.
Jedna od najlepših karakteristika grčkih taverni jeste način na koji se hrana služi. Umesto da svako naruči samo svoje jelo, uobičajeno je da se poruči više različitih specijaliteta koji se dele sa svima za stolom. Takav običaj stvara opuštenu atmosferu i podseća da je zajednički obrok mnogo više od zadovoljavanja gladi – on predstavlja vreme provedeno sa porodicom i prijateljima.
Taverne koje vredi posetiti
Širom Grčke postoje hiljade taverni, od malih porodičnih lokala u planinskim selima do restorana uz samu obalu mora. Ipak, nekoliko njih steklo je posebnu reputaciju zahvaljujući dugoj tradiciji i kvalitetu hrane.
U Pireju, najvećoj grčkoj luci, nalazi se Varoulko Seaside, restoran poznat po vrhunskim jelima od ribe i morskih plodova, koji uspešno spaja tradicionalne ukuse sa savremenom mediteranskom kuhinjom. U srcu Atine nalazi se Klimataria, jedna od najstarijih taverni u gradu, čija istorija traje više od jednog veka. Poznata je po autentičnoj atmosferi, domaćim specijalitetima i večerima uz tradicionalnu grčku muziku.
Ljubitelji jednostavne domaće kuhinje često preporučuju To Steki Tou Ilia, takođe u Atini, gde su specijaliteti sa roštilja među najpoznatijima u gradu. Na ostrvu Santorini posebno se izdvaja Nikolas Taverna, porodični restoran poznat po svežoj ribi i toplom gostoprimstvu, dok je na Kritu, u starom delu Hanje, veoma cenjen Tamam Restaurant, smešten u nekadašnjem osmanskom kupatilu i poznat po spoju kritske i tradicionalne grčke kuhinje.
Ipak, mnogi iskusni putnici reći će da se najlepši gastronomski doživljaji često ne kriju u najpoznatijim restoranima, već u malim porodičnim tavernama daleko od glavnih turističkih ulica. Upravo na takvim mestima domaćini često sami pecaju ribu, prave vino ili proizvode maslinovo ulje koje će se nekoliko sati kasnije naći na stolu pred gostima.
Zato poseta grčkoj taverni nije samo preporuka za dobar obrok, već prilika da se upozna način života u kojem se vreme meri drugačije. Dok sunce polako zalazi iza Egejskog ili Jonskog mora, a na sto stižu mirisni specijaliteti pripremljeni po receptima starim generacijama, postaje jasno zašto mnogi kažu da se pravi duh Grčke ne upoznaje na plaži, već upravo za stolom jedne male taverne. To su mesta na kojima se stvaraju uspomene, dele priče i otkriva ono najlepše što mediteranska kultura može da ponudi.
