Dok jedni bezbrižno provode letnje večeri na terasi ili u šetnji, drugi već posle nekoliko minuta broje nove ujede komaraca. Mnogi će u šali reći da imaju „slatku krv“, ali nauka otkriva da iza ove pojave stoji mnogo složeniji splet bioloških faktora. Miris kože, količina ugljen-dioksida koju izdišemo, telesna temperatura, mikroorganizmi koji prirodno žive na našoj koži, pa čak i genetika mogu uticati na to koliko ćemo biti privlačni ovim insektima. Iako ne možemo promeniti način na koji nas komarci doživljavaju, razumevanje njihovog ponašanja može nam pomoći da se bolje zaštitimo.
Komarci su među najrasprostranjenijim insektima na svetu, a poznato je više od 3.500 njihovih vrsta. Ipak, samo mali broj njih ujeda ljude, a to čine isključivo ženke. Mužjaci se hrane nektarom i biljnim sokovima, dok je ženkama krv neophodna kako bi dobile proteine potrebne za razvoj jaja. Upravo zato su razvile izuzetno sofisticiran sistem pronalaženja domaćina, koji se oslanja na čitav niz čula.
Komarac ne bira čoveka nasumično. Njegova potraga počinje mnogo pre nego što ga primetimo. Prvo registruje ugljen-dioksid koji izdišemo, zatim prati toplotu našeg tela, miris kože i vlagu koju oslobađamo disanjem i znojenjem. Kada se dovoljno približi, koristi i vid kako bi pronašao mesto pogodno za ubod. Naučnici smatraju da upravo kombinacija svih ovih faktora objašnjava zašto dve osobe koje sede jedna pored druge mogu imati potpuno različito iskustvo – jedna će ostati gotovo netaknuta, dok će druga već posle nekoliko minuta imati nekoliko ujeda.
Ugljen-dioksid, toplota i miris kože – glavni „signali“ za komarce
Najvažniji signal koji komarci prepoznaju jeste ugljen-dioksid koji izdišemo. Istraživanja pokazuju da ga ženke mogu registrovati sa udaljenosti većom od 30 metara, što im omogućava da pronađu potencijalnog domaćina i pre nego što ga vide. Ljudi koji prirodno izdišu veću količinu ugljen-dioksida često su privlačniji komarcima. To objašnjava zašto odrasli uglavnom imaju više ujeda nego mala deca, ali i zašto trudnice često prijavljuju da ih komarci češće napadaju. Tokom trudnoće organizam proizvodi više ugljen-dioksida, a telesna temperatura je u proseku nešto viša, što komarcima dodatno olakšava pronalaženje domaćina.
Međutim, ugljen-dioksid nije jedini razlog. Na površini naše kože žive milijarde korisnih bakterija koje razgrađuju znoj i stvaraju jedinstvenu kombinaciju hemijskih jedinjenja. Taj prirodni „potpis“ razlikuje se od osobe do osobe i upravo on može imati presudnu ulogu. Naučnici su utvrdili da osobe koje proizvode više mlečne kiseline, amonijaka, acetona ili određenih masnih kiselina mogu biti privlačnije komarcima. Zanimljivo je da mikrobiom kože nije isti kod svih ljudi, pa se zbog toga razlikuje i miris koji komarci prepoznaju.
Na njihovu pažnju utiče i telesna temperatura. Posle fizičke aktivnosti, trčanja ili vežbanja telo postaje toplije, cirkulacija se ubrzava, a znojenje je intenzivnije. Upravo tada komarci lakše pronalaze čoveka. Zato mnogi primećuju da ih insekti više napadaju nakon večernjeg treninga ili šetnje nego kada miruju u zatvorenom prostoru.
Da li krvna grupa zaista igra ulogu?
Jedno od najčešćih pitanja jeste da li komarci zaista više vole osobe određene krvne grupe. Nekoliko naučnih istraživanja ukazalo je da bi osobe sa krvnom grupom 0 mogle biti nešto privlačnije komarcima u odnosu na osobe sa krvnim grupama A ili B. Međutim, stručnjaci naglašavaju da je razlika relativno mala i da krvna grupa nije presudan faktor.
Mnogo veći uticaj imaju genetika i hemijski sastav kože. Naučnici procenjuju da je deo naše privlačnosti komarcima nasledan, jer geni utiču na sastav znoja, lučenje određenih supstanci i mikrobiom kože. Drugim rečima, ako ste među onima koje komarci često pronalaze, velika je verovatnoća da je razlog upravo u prirodnim osobinama vašeg organizma, a ne u krvnoj grupi.
Na internetu se često mogu pronaći tvrdnje da ljudi sa „slatkom krvlju“ više privlače komarce. Međutim, za to ne postoje naučni dokazi. Komarci ne mogu da procene količinu šećera u krvi pre nego što ubodu čoveka, pa je ovaj mit ostao samo deo narodnog verovanja.
Kako se zaštititi od ujeda?
Iako ne možemo promeniti svoju biologiju, možemo smanjiti verovatnoću da postanemo meta komaraca. Stručnjaci preporučuju nošenje svetlije odeće, jer tamne boje apsorbuju više toplote i lakše privlače insekte. Odeća dugih rukava i nogavica pruža dodatnu zaštitu, posebno u sumrak i pred zoru, kada su mnoge vrste komaraca najaktivnije.
Kada je reč o preparatima za zaštitu, zdravstvene institucije preporučuju sredstva čija je efikasnost potvrđena naučnim istraživanjima. Među najčešće preporučivanim aktivnim sastojcima nalaze se DEET, ikaridin (pikaridin) i preparati na bazi ulja eukaliptusa limuna, kada se koriste u skladu sa uputstvima proizvođača. Mreže protiv komaraca na prozorima, uklanjanje stajaće vode iz dvorišta i terasa, kao i korišćenje ventilatora u zatvorenim prostorijama, takođe mogu doprineti smanjenju broja ujeda.
S druge strane, mnoge popularne metode nemaju dovoljno naučnih dokaza. Do danas nije potvrđeno da uzimanje vitamina B, konzumiranje belog luka ili korišćenje ultrazvučnih uređaja pouzdano odbija komarce. Zbog toga stručnjaci savetuju da se oslonimo na mere čija je efikasnost potvrđena istraživanjima.
Komarci možda zaista imaju svoje „favorite“, ali razlog nije u tome što je nečija krv slađa ili ukusnija. Njihov izbor određuje složena kombinacija ugljen-dioksida, telesne temperature, mirisa kože, mikrobioma i genetike. Upravo zato ne postoji univerzalan način da ih potpuno izbegnemo. Ipak, razumevanje načina na koji pronalaze domaćina omogućava nam da se bolje zaštitimo i bezbrižnije uživamo u toplim letnjim večerima. Nauka je razbila mnoge mitove, ali je istovremeno pokazala koliko je ljudsko telo jedinstveno – čak i iz ugla jednog malog komarca.
