U svetu u kome se često govori o intenzivnim treninzima, skupoj sportskoj opremi i komplikovanim programima vežbanja, lako zaboravljamo da je jedna od najkorisnijih fizičkih aktivnosti potpuno besplatna i dostupna gotovo svima. Hodanje ne zahteva članarinu u teretani, posebno znanje niti vrhunsku kondiciju. Potrebni su samo udobna obuća i odluka da napravimo prvi korak.
Iako deluje jednostavno, redovno hodanje ima izuzetno pozitivan uticaj na gotovo svaki sistem u organizmu. Zbog toga ga stručnjaci širom sveta preporučuju kao jednu od najboljih navika za očuvanje zdravlja i prevenciju brojnih bolesti.
Naše telo stvoreno je za pokret. Međutim, savremeni način života podrazumeva sate provedene za računarom, u automobilu ili ispred televizora. Takav ritam može doprineti pojavi viška kilograma, bolova u leđima, povišenog krvnog pritiska i smanjenoj fizičkoj kondiciji.
Upravo zato svakodnevna šetnja predstavlja jednostavan način da organizmu vratimo ono što mu je potrebno – kretanje. Čak i umereni tempo može doprineti boljoj cirkulaciji, jačanju srca i pluća, većoj izdržljivosti i boljem opštem osećaju vitalnosti.
Redovno hodanje ne donosi promene samo telu već i umu. Mnogi ljudi primećuju da se posle šetnje osećaju smirenije, raspoloženije i lakše se nose sa svakodnevnim obavezama. Tokom fizičke aktivnosti organizam oslobađa supstance koje doprinose boljem raspoloženju i smanjenju osećaja stresa.
Osim toga, hodanje može doprineti:
- održavanju zdrave telesne težine,
- boljoj kontroli nivoa šećera u krvi,
- jačanju kostiju i mišića,
- kvalitetnijem snu,
- boljoj koncentraciji i pamćenju,
- smanjenju rizika od razvoja pojedinih hroničnih bolesti.
Naravno, efekti se ne postižu preko noći. Kao i kod svake zdrave navike, najvažnija je doslednost. Ne postoji univerzalan broj koraka koji odgovara svima. Popularnih 10.000 koraka može biti dobar cilj za neke ljude, ali nije jedino merilo uspeha. Za mnoge će i 20 do 30 minuta brže šetnje dnevno predstavljati značajan korak ka zdravijem životu. Važnije od brojki jeste da hodanje postane redovan deo svakodnevice. Ako tek počinjete, krenite polako. Petnaest minuta dnevno može biti sasvim dovoljno da stvorite novu naviku. Vremenom ćete prirodno produžavati rutu ili ubrzavati tempo.
Ne morate izdvojiti poseban deo dana za fizičku aktivnost. Ponekad je dovoljno promeniti nekoliko svakodnevnih navika:
- izađite iz autobusa jednu stanicu ranije,
- koristite stepenice umesto lifta,
- prošetajte nakon ručka ili večere,
- obavite kraće kupovine peške,
- vikendom istražite park ili novu stazu u svom gradu.
Naizgled sitni izbori, ponavljani iz dana u dan, mogu doneti velike rezultate.
U užurbanom danu često zaboravimo koliko je važno zastati. Šetnja može biti prilika da ostavimo telefon u džepu, obratimo pažnju na prirodu, oslušnemo grad ili jednostavno saberemo misli. Neki vole da šetaju uz muziku ili podkast, dok drugi biraju tišinu. Nema pravila – važno je pronaći način koji vam prija i zbog kog ćete se radovati svakom narednom izlasku.Često odustajemo od fizičke aktivnosti jer mislimo da moramo odmah postići velike rezultate. Međutim, zdrav način života ne gradi se velikim, već malim i upornim koracima.
Jedna šetnja neće promeniti život, ali stotine kratkih šetnji tokom godine mogu napraviti veliku razliku. Upravo u tome leži snaga ove jednostavne navike – dostupna je gotovo svima i lako se uklapa u svakodnevni ritam. Možda upravo danas nije dan za naporan trening. Ali jeste dobar dan za šetnju. Svaki korak predstavlja ulaganje u zdravije srce, snažnije telo i mirniji um. Nije važno koliko brzo hodate niti koliko kilometara prelazite. Važno je da krenete.
Prvi savet koji se često daje posetiocima mnogih evropskih gradova glasi: „Najbolje ćete ga upoznati peške.“ Isti savet važi i za sopstveno zdravlje – ponekad je dovoljno da napravimo prvi korak kako bismo otkrili koliko nam malo zapravo treba da se osećamo bolje.
