Koliko puta ste čuli nekoga da kaže kako se poslednjih meseci oseća iscrpljeno, da nema energije ili da se umara mnogo brže nego ranije? Većina nas takve tegobe najpre poveže sa stresom, nedostatkom sna ili ubrzanim načinom života. Iako su to česti uzroci umora, ponekad se iza njih krije zdravstveni problem koji ne treba zanemariti. Jedan od najčešćih je anemija – stanje koje pogađa milione ljudi širom sveta i može značajno uticati na kvalitet života.
Anemija nije bolest sama po sebi, već stanje koje nastaje kada organizam nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina, proteina koji prenosi kiseonik do svih tkiva i organa. Kada ga nema dovoljno, ćelije ne dobijaju količinu kiseonika koja im je potrebna za normalan rad, pa organizam počinje da šalje signale da nešto nije u redu. Upravo zbog toga osobe sa anemijom često opisuju osećaj stalnog umora, slabosti i nedostatka snage, čak i kada nisu bile izložene većem fizičkom naporu.
Šta je zapravo anemija?
Crvena krvna zrnca imaju zadatak da prenose kiseonik iz pluća do svih delova tela. U njima se nalazi hemoglobin, protein bogat gvožđem koji omogućava vezivanje kiseonika i njegovo dopremanje do mišića, mozga i drugih organa. Kada broj eritrocita ili količina hemoglobina opadne ispod normalnih vrednosti, organizam više ne može efikasno da snabdeva tkiva kiseonikom.
Posledica toga nije samo umor. Kako svaki organ zavisi od kiseonika, anemija može uticati na rad srca, mozga, mišića i celokupnog organizma. Zato je važno da se njeni simptomi prepoznaju na vreme i da se otkrije uzrok koji je doveo do njenog razvoja.
Zašto nastaje anemija?
Najčešći uzrok anemije jeste nedostatak gvožđa. Ovaj mineral neophodan je za stvaranje hemoglobina, pa kada ga organizam nema dovoljno, proizvodnja crvenih krvnih zrnaca postaje otežana.
Do nedostatka gvožđa može doći zbog nedovoljnog unosa hranom, povećanih potreba organizma ili gubitka krvi. Žene u reproduktivnom periodu češće imaju anemiju zbog obilnih menstrualnih ciklusa, dok se kod trudnica potrebe za gvožđem značajno povećavaju zbog razvoja bebe. Kod starijih osoba ili muškaraca anemija ponekad može biti znak hroničnog krvarenja iz sistema za varenje, zbog čega zahteva detaljnije ispitivanje.
Pored nedostatka gvožđa, anemiju mogu izazvati i manjak vitamina B12 ili folne kiseline, određene hronične bolesti, poremećaji rada koštane srži, nasledna oboljenja ili bolesti bubrega. Upravo zato nije dovoljno samo uzimati preparate gvožđa na svoju ruku – potrebno je utvrditi pravi uzrok.
Simptomi koji ne bi trebalo da se ignorišu
Anemija se često razvija postepeno, pa se organizam vremenom prilagođava smanjenoj količini kiseonika. Zbog toga mnogi ljudi mesecima ne primećuju da nešto nije u redu.
Najčešći simptom jeste uporan umor koji ne prolazi ni nakon odmora. Pored toga mogu se javiti malaksalost, vrtoglavica, glavobolja, otežana koncentracija i osećaj nedostatka vazduha pri naporu koji je ranije bio bez problema podnošljiv.
Koža i sluzokože mogu postati bleđe nego inače, a pojedini ljudi primećuju ubrzan rad srca ili lupanje srca čak i tokom lakših aktivnosti. Kod izraženijeg nedostatka gvožđa mogu se javiti lomljivi nokti, pojačano opadanje kose ili suva koža.
Važno je naglasiti da nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne znači da osoba ima anemiju, ali predstavljaju dovoljno dobar razlog da se obavi pregled i laboratorijska analiza krvi.
Ko je u većem riziku?
Iako se anemija može javiti kod svakoga, pojedine grupe ljudi imaju povećan rizik. To su pre svega žene koje imaju obilne menstrualne cikluse, trudnice, deca u periodu intenzivnog rasta, starije osobe i ljudi koji se hrane jednolično ili izbegavaju namirnice životinjskog porekla bez odgovarajuće zamene.
Povećan rizik postoji i kod osoba koje imaju bolesti sistema za varenje, poput celijakije ili zapaljenskih bolesti creva, jer je kod njih apsorpcija hranljivih materija često smanjena. Dugotrajna krvarenja iz želuca ili creva, koja ponekad prolaze neprimećeno, takođe mogu dovesti do razvoja anemije.
Kako se postavlja dijagnoza?
Prvi korak u dijagnostici jeste kompletna krvna slika. Na osnovu vrednosti hemoglobina, broja eritrocita i drugih parametara lekar može posumnjati na anemiju. Međutim, time posao nije završen.
Da bi se otkrio uzrok, često je potrebno odrediti nivo gvožđa, feritina, vitamina B12 i folne kiseline, a po potrebi uraditi i dodatne analize. Cilj nije samo potvrditi da anemija postoji, već pronaći razlog zbog kojeg se razvila.
Upravo zato samostalno uzimanje preparata gvožđa bez prethodne dijagnoze nije dobra ideja. Kod pojedinih ljudi uzrok anemije nije nedostatak gvožđa, pa takva terapija neće rešiti problem.
Može li ishrana pomoći?
U velikom broju slučajeva pravilna ishrana predstavlja važan deo lečenja i prevencije anemije. Namirnice bogate gvožđem uključuju crveno meso, džigericu, ribu, jaja, mahunarke, spanać, blitvu, cveklu, semenke bundeve i orašaste plodove.
Ipak, nije dovoljno samo unositi gvožđe. Organizam ga mnogo bolje apsorbuje kada se u istom obroku nalaze namirnice bogate vitaminom C. Zbog toga uz obrok koji sadrži gvožđe vredi dodati svežu papriku, citrusno voće, paradajz ili kivi.
S druge strane, kafa i crni čaj mogu smanjiti apsorpciju gvožđa ako se konzumiraju neposredno nakon jela. Zato stručnjaci često preporučuju da se sa njima sačeka barem sat vremena posle obroka.
Lečenje zavisi od uzroka
Ne postoji jedinstvena terapija za sve vrste anemije. Ako je uzrok nedostatak gvožđa, lekar može preporučiti preparate gvožđa i promenu načina ishrane. Kada su u pitanju nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline, terapija će biti drugačija.
U pojedinim slučajevima potrebno je lečiti osnovnu bolest koja je dovela do razvoja anemije. Upravo zato je važno ne lečiti se na svoju ruku, već zajedno sa lekarom pronaći pravi uzrok problema.
Dobra vest je da se većina najčešćih oblika anemije uspešno leči kada se na vreme postavi dijagnoza i započne odgovarajuća terapija.
Iako umor često pripisujemo brzom načinu života, organizam ponekad pokušava da nam kaže da mu nešto nedostaje. Anemija je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se osećamo iscrpljeno, bezvoljno i bez energije. Slušati signale koje telo šalje, redovno obavljati preventivne preglede i voditi računa o raznovrsnoj ishrani predstavljaju jednostavne, ali važne korake ka očuvanju zdravlja. Ponekad upravo jedna analiza krvi može dati odgovor na pitanje zašto nam svakodnevne obaveze odjednom postaju mnogo teže nego ranije.
