Prvog avgusta manastir Ljubostinja ponovo je bio mesto molitve, sabranja i sećanja na Svetu prepodobnu Evgeniju, u monaštvu kneginju Milicu, jednu od najznačajnijih žena srpske srednjovekovne istorije. Njena zadužbina, skrivena među zelenilom u blizini Trstenika, dočekala je veliki broj vernika koji su došli da se poklone njenim svetim moštima, prisustvuju Svetoj arhijerejskoj liturgiji i podele radost praznika posvećenog svetiteljki čije ime vekovima zauzima posebno mesto u srpskoj duhovnosti.
Praznično bogosluženje okupilo je sveštenstvo, monaštvo i vernike iz različitih krajeva Srbije. Zvona Ljubostinje oglasila su početak liturgije, dok su se ispred manastirske crkve formirali redovi ljudi koji su u tišini čekali da celivaju mošti Svete Evgenije. Mnogi od njih u Ljubostinju dolaze svake godine upravo na ovaj praznik, smatrajući ga jednim od najlepših dana u manastiru. Atmosfera je bila dostojanstvena i molitvena, bez žurbe i buke, onako kako priliči mestu koje već više od šest vekova čuva uspomenu na kneginju Milicu i monahinju Evgeniju.
Ljubostinja nije samo znameniti srednjovekovni manastir već i mesto u kojem je kneginja Milica, posle Kosovske bitke i burnih godina koje su usledile, pronašla svoj duhovni mir. Nakon smrti kneza Lazara primila je monaški postrig i dobila ime Evgenija, a upravo u ovom manastiru provela je poslednje godine života. Zato njen praznik za Ljubostinju predstavlja mnogo više od crkvenog datuma – on je sećanje na osnivačicu, zaštitnicu i jednu od najpoštovanijih srpskih svetiteljki.
Nakon Svete liturgije usledilo je poklonjenje moštima Svete Evgenije i Prepodobne Jefimije. Vernici su prilazili sa cvećem, svećama i molitvama za zdravlje, mir i blagostanje svojih porodica. U porti manastira mogla su se videti čitava pokolenja – bake i deke sa unucima, porodice sa malom decom, mladi ljudi i hodočasnici koji su prvi put posetili Ljubostinju. Za mnoge od njih upravo ovaj susret sa svetinjom predstavlja najvažniji deo prazničnog dana.
Poseban utisak ostavljala je sama Ljubostinja. Njeni kameni zidovi, freske i stoletna stabla činili su prirodnu scenografiju praznika. Iako je manastir tokom godine često posećen, na dan Svete Evgenije oseća se posebna povezanost ljudi sa ovim mestom. Mnogi vernici svedoče da upravo tada Ljubostinja dobija onu svoju prepoznatljivu tišinu u kojoj se molitva gotovo može osetiti.
Kneginja Milica ostala je upamćena kao mudra vladarka koja je posle Kosovske bitke preuzela odgovornost za srpsku državu u jednom od njenih najtežih perioda. Njena politička razboritost pomogla je da se očuva narod i država, dok je njen kasniji monaški život postao primer smirenja, vere i služenja Bogu. Upravo zato Srpska pravoslavna crkva je poštuje kao prepodobnu Evgeniju, a njena zadužbina Ljubostinja i danas svedoči o toj neobičnoj životnoj priči.
Za posetioce koji su ovog prvog avgusta stigli u Ljubostinju, praznik nije bio samo prilika za obilazak jednog od najlepših srpskih manastira. Bio je to dan kada su istorija, vera i tradicija ponovo postali jedno. Zvuk crkvenih zvona, miris tamjana, pesma hora i duga kolona ljudi koji strpljivo čekaju da se poklone svetim moštima stvarali su sliku koja se teško zaboravlja.
U vremenu kada se mnoge vrednosti brzo menjaju, ovakvi praznici podsećaju koliko je važno čuvati duhovno i kulturno nasleđe. Ljubostinja nije samo spomenik srednjovekovne Srbije; ona je živa svetinja u kojoj se vekovima okupljaju ljudi sa istom željom – da pronađu mir, utehu i snagu. Upravo zato proslava Svete Evgenije svake godine prevazilazi okvire jednog crkvenog događaja i postaje sabor zajedništva, sećanja i vere.
Dok su se poslednji posetioci polako razilazili iz manastirske porte, ostajao je utisak da je Ljubostinja još jednom ispunila svoju misiju. Čuvajući uspomenu na kneginju Milicu – prepodobnu Evgeniju – ona nastavlja da povezuje prošlost i sadašnjost, podsećajući da najveće zadužbine nisu samo građevine od kamena, već vrednosti koje traju kroz vekove.
