Jesen ne dolazi odjednom. Najpre se ujutru probudimo uz malo hladniji vazduh, zatim primetimo da se dan ranije završava, da jakna ponovo ima svoje mesto kraj vrata i da nam, negde predveče, sve više prija toplina doma. A onda, gotovo neprimetno, leto ostane iza nas i shvatimo da je pred nama još jedna zima.
Sa promenom godišnjeg doba menja se i naš svakodnevni ritam. Manje smo napolju, manje se krećemo, češće boravimo u zatvorenim prostorijama, a telo se postepeno prilagođava hladnijem vremenu. Upravo zato jesen može biti dobro vreme da zastanemo i obratimo pažnju na ono što tokom godine često zanemarujemo – san, ishranu, kretanje i odmor.
Ne postoji jedan recept koji će nas sačuvati od svake prehlade ili infekcije. Ne postoji ni preparat koji može preko noći da „ojača“ organizam. Ono što postoji jesu male, svakodnevne navike koje, kada se spoje, mogu napraviti veliku razliku.
Možda je najbolje početi od hrane. Hladniji dani prirodno nas okreću toplim jelima, supama, čorbama i varivima, i u tome nema ničeg lošeg. Naprotiv. Jesen i zima pružaju dovoljno prostora za raznovrsnu ishranu u kojoj svoje mesto mogu pronaći povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, jaja, riba, meso, mlečni proizvodi, orašasti plodovi i semenke.
Važno je da hrana bude raznovrsna, a ne savršena. Nije potrebno izbacivati čitave grupe namirnica niti tražiti „supernamirnicu“ koja će rešiti sve probleme. Organizam ne funkcioniše tako. Potrebna mu je kombinacija različitih hranljivih materija, dovoljno energije i redovni obroci. Ponekad je običan tanjir toplog kuvanog jela mnogo korisniji od svih pompeznih obećanja sa etiketa raznih preparata.
I dok govorimo o hrani, često zaboravimo na jednu sasvim jednostavnu stvar – vodu. Zimi žeđ nije toliko izražena kao tokom toplih meseci, pa se lako dogodi da tokom dana unesemo manje tečnosti nego što nam je potrebno. Čaša vode, šolja toplog čaja i navika da redovno pijemo i kada nismo izrazito žedni jednostavan su deo svakodnevne brige o sebi.
A onda dolazi san. Onaj deo dana koji najčešće pokušavamo da skratimo kada imamo previše obaveza. Još jedan mejl, još jedna epizoda, još nekoliko minuta na telefonu i odjednom je ponoć odavno prošla. Sutra se budimo umorni i čudimo se zašto nam je potrebno toliko vremena da „dođemo sebi“.
Telo pamti takve navike. Zato je prelazak u hladniji deo godine možda dobar trenutak da ponovo uspostavimo ritam spavanja. Nije potrebno uvoditi stroga pravila. Dovoljno je početi od toga da odlazak na spavanje bude približno u isto vreme i da poslednje trenutke dana ne provedemo nužno uz ekran. Nekada je upravo tih nekoliko mirnih minuta pre spavanja ono što nam nedostaje.
Kretanje je druga navika koju često ostavljamo za lepše vreme. Čim temperatura padne, šetnje se skrate, vikend se provede kod kuće, a telo polako postaje naviknuto na mirovanje. Ipak, hladno vreme samo po sebi nije razlog da prestanemo da se krećemo. Ako uslovi dozvoljavaju, šetnja može biti dragocena. Ne mora biti duga, brza niti posebno zahtevna. Važno je samo da ustanemo, izađemo i napravimo nekoliko koraka više.
Ima nečeg posebnog u jesenjoj šetnji. Vazduh je drugačiji, grad sporiji, a priroda nas podseća da se i ona menja bez žurbe. Možda upravo tu možemo pronaći i mali deo onoga što nam savremeni način života često oduzima – vreme bez ekrana, bez buke i bez stalnog osećaja da negde kasnimo.
Zimi ćemo, prirodno, više vremena provoditi u zatvorenim prostorijama. Zato ne treba zaboraviti ni na vazduh koji udišemo. Grejanje može učiniti prostor suvljim, a zatvoreni prozori i dugo boravljenje u istoj prostoriji mogu dovesti do ustajalog vazduha. Kratko i redovno provetravanje zato je jednostavna navika koja ne zahteva ni novac ni mnogo vremena.
Kada je reč o vitaminima i suplementima, možda je upravo tu najvažnije napraviti razliku između potrebe i pomodarstva. Sa prvim hladnim danima počinje potraga za preparatima koji obećavaju snažniji imunitet, više energije i zaštitu od svega što zima može doneti. Međutim, više ne znači automatski i bolje. Vitamini i minerali jesu važni za normalno funkcionisanje organizma, ali suplementacija ima smisla kada za njom postoji stvarna potreba. Ako postoji sumnja na nedostatak određenog nutrijenta, o tome je najbolje razgovarati sa lekarom i, kada je potrebno, uraditi analize.
Možda je, ipak, najveća greška u pripremi za zimu to što od nje napravimo još jedan projekat koji moramo savršeno da sprovedemo. Kao da moramo imati idealan jelovnik, savršen san, svakodnevni trening i čitavu policu preparata da bismo mogli mirno da dočekamo hladne dane.
Ne moramo.
Organizam ne traži savršenstvo. Traži ravnotežu. Nekada će ručak biti zdrav i raznovrstan, nekada ćemo pojesti nešto što nije najbolji izbor. Nekog dana ćemo prošetati sat vremena, drugog ćemo ostati kod kuće jer smo umorni. Važno je šta radimo većinu vremena, a ne da li smo svakog dana uspeli da ispunimo zamišljeni plan.
Zima nije neprijatelj od kojeg moramo da se zaštitimo po svaku cenu. Ona je samo deo godine, sa svojim hladnim jutrima, kratkim danima i dugim večerima. Ako u nju uđemo odmorniji, sa uređenijim ritmom i malo više pažnje prema sopstvenim potrebama, možda ćemo shvatiti da priprema organizma za zimu zapravo nije nikakva velika priprema.
To je samo podsećanje da ne zaboravimo na sebe.
A možda je upravo jesen pravo vreme za to.
